Paraglajding – uopšteno
Paraglajding je ekstremni sport čiji je glavni cilj privlačenje pažnje ljudi od strane ljudi koji se bave paraglajdingom i ostvarenje čovekove želje za letenjem.
Amerikanac Domina Jalbert 1964. patentirao je Parafoil – vrstu padobrana koja je mogla da krilo padobrana pretvori u aeroprofil i tako omogući tom krilu padobrana da jedri. Paraglajding kao sport je zaživeo 1978. godine.
Poreklo naziva paraglajding
Prvi paraglajderi su ličili na moderne, upravljive padobranske nadstrešnice. Odatle je nastalo ime paraglajder (engl. "parachute" - "padobran", i engl. "to glide" - "jedriti") odnosno paraglajding (engl. "paragliding") - "jedrenje uz pomoć padobrana".
Oprema
Za bavljenje paraglajdingom čoveku je potrebno da ima odgovarajuće odelo:
- odelo za paraglajding
- duboke cipele – potrebne da čovek prilikom prizemljenja ne bi povredio članke od nogu
- rukavice – potrebne pri podizanju krila paraglajdera i za izbegavanje povreda ruku prilikom upravljanja paraglajderom
- kacigu
Takođe, za bavljenje paraglajdingom čoveku je potrebna odgovarajuća oprema:
- visinomer
- variometar
- indikator brzine vetra
- radio
- GPS
- kompas
- vodeni balast
- rezervni padobran
Materijali
Materijali od kojih se sastoji paraglajder su:
- krilo
- konopci
- nosive trake
- ubrzivač
- trimovi
- karabineri
- sedište
Šta je potrebno da zna čovek koji se bavi paraglajdingom ?
Čovek treba da poznaje aerodinamiku, odnosno po kom principu krilo paraglajdera pri određenom ubrzanju odvaja čoveka koji se bavi paraglajdingom od zemlje i omogućava čoveku da poleti. Takođe, korisno je da čovek koji se bavi paraglajdingom poznaje sile koje deluju na krilo paraglajdera pri poletanju i pri letu.
Čovek koji se bavi paraglajdingom treba da poznaje tehnike podizanja krila paraglajdera iznad glave (od napred, i otpozadi
sa okretanjem tela prema napred) i trčanje sa paraglajderom niz padinu dok se čovek ne “odlepi” od zemlje i poleti.
Takođe, što je najvažnije, čovek treba da vodi računa o svojoj sigurnosti i da veže kopče na sedištu pre poletanja, odnosno
treba da se fiksira za sedište pre poletanja.
Čovek takođe treba da poznaje rukovanje komandama tokom leta i načine spuštanja, odnosno prizemljenja.
Poznavanje meteorologije i praćenje meteorološke prognoze je veoma važno u paraglajdingu. Čovek koji se bavi paraglajdingom treba da zna koje vrste oblaka postoje (npr. stratusi, kumulusi, cirusi, kumulonimbusi – oblaci olujnog nevremena) i koje vrste vetrova postoje i kako i gde nastaju, i u koje vreme treba izbegavati letenje paraglajderom (npr. kada su na nebu kumulonimbusi – oblaci olujnog nevremena).
Čovek koji se bavi paraglajdingom treba da poznaje termike – uzlazne vazdušne struje toplog vazduha. Takođe, paraglajderista
treba da zna kako da uđe u termiku, kako da iskoristi tople vazdušne struje iz termike da se uz pomoć paraglajdera podigne visoko, i kako da izađe iz termike.
Paraglajding – nepredviđene situacije
U paraglajdingu može da dođe i do nekih nepredviđenih situacija. Na primer, može doći do kolapsa krila paraglajdera. Zbog toga paraglajderista treba da bude spreman i za te, vanredne situacije. U tim situacijama paraglajderista treba da preduzme određene manevre da bi oporavio krilo paraglajdera i izbegao opasnu situaciju, ili, u slučaju krajnje nužde, treba da izbaci rezervni padobran. Neki od poznatijih manevara su “male uši” i “velike uši”, kojima paraglajderista povećava brzinu propadanja da bi se što pre spustio na zemlju.
Takođe, može doći i do nekih nepredviđenih situacija tokom prizemljenja. Na primer spuštanje na drvo, spuštanje u jezero ili u
more, spuštanje na dalekovod (što je veoma opasno). U takvim situacijama dolazi do izražaja i “timski duh”. Na primer, pri sletanju na drvo, drugi paraglajderista može da dođe i da oseče grane i oslobodi prvog paraglajderistu, ili, ako dođe do sletanja na dalekovod, drugi paraglajderista može da interveniše da se isključi struja u toj oblasti, da bi se spasao paraglajderista koji je sleteo na dalekovod. U slučaju sletanja u more, paraglajderista treba da upotrebi poseban nož da oseče kanape, da ga talasi ne bi odneli na pučinu – što je veoma opasno.
Alternativne metode letenja paraglajderom
Osim standardnog letenja paraglajderom (poletanja sa padine) postoje i alternativne metode letenja paraglajderom, kao što su poletanje korišćenjem paramotora i poletanje pomoću vitla. Poletanje pomoću vitla, ili sajle, se najčešće koristi u ravničarskim predelima. Vitlo je obično povezano za auto, i auto, kada se kreće, podiže paraglajderistu u visinu.
Pogledajte članak o paraglajdingu na wikipedia -ji. Nazad